Водовод

Сви извори имају велику осцилацију издашности воде током године, достижући после обилних киша и након топљења снега максималне вредности. У сушном периоду током позног лета и ране јесени, када су највеће потребе у води, издашност извора се смањује на минимум.

Минималне издашности изворишта које су до сада забележене су следеће:

Воде са изворишта Гачево Врело и Лакомица припадају класи високо квалитетних изворских вода. Ове воде у највећем делу године могу се уз основну дезинфекцију хлором користити директно за пиће. На овај начин воде ова два изворишта користе се већ дуги низ година. Воде ова два врела припадају сливном подручју које је највећим делом покривено непропусним глинама које га штите од могућег загађења.

Међутим, у периоду јаких падавина и после топљења снега долази до незнатног замућења воде у виду опалесцентне мутноће, повећања концентрације органских материја и бактериолошког загађења. У том периоду квалитет воде је углавном исти као и на осталим извориштима које град и тада користи за водоснабдевање.

Да би се обезбедили стабилни услови снабдевања водом током целе године на локацији Центар (поред хотела Центар на Златару) врши се третман воде. Усвојен је инсталисани капацитет постројења од 30 л/с.

Постројење за пречишћавање дефинисанo је висинским положајем постојећег резервоара „Центар“, одакле се снабдевају хотели „Центар“, „Панорама“ и други туристички и смештајни објекти, као и резервоари „Милановац“, „Бабића Брдо“, „Махала“ и „Мукића Јама“, формирајући горњи систем градског водовода, познат под именом Лакомица.

Воде са изворишта Лакомица и Гачево врело се кондиционирају на постројењу за прећишћавање „Центар“ процесима коагулације, флокулације и филтрације капацитета за отклањање мутноће сирове воде до 10 НТУ јединица, јер према дуготрајним запажањима максималне мутноће воде на Гачевом врелу и Лакомици, мутноћа не прелазе 10 НТУ јединица. Иначе, највећим делом године изворска вода је бистра са мутноћама у дозвољеном опсегу. До повећања мутноће долази при топљењу снегова и након обилнијих киша. Да би се обезбедила максимална сигурност у снабдевању водом предвиђено је да филтерска инсталација ради у континуитету. У периоду бистрих вода не би се вршило дозирање коагуланта док би се са порастом мутноће укључивало дозирање коагуланта. Поред замућења воде, успешно се отклањају евентуално присутан амонијак и органска материја везана за колоидне и суспендоване материје. Такође, проласком воде кроз комору за флокулацију и филтерску испуну долази до уклањања присутних бактерија.

Из система Лакомица снабдевају се насеља Дрмановићи, Друловићи, испод Центра према Ботићима и Трипковићима, сви потрошачи до резервоара Милановац (Цветњак, Милановац, Шанац, итд), Махала, Браношевац, Петловац, Коцељ, Ражишта, Хотел Језеро, солитер на Тргу и све школе.

Доњи део система, назван Шапоњића врело, обухвата потез од Црног врела до града, идући преко резервоара ''Воћњак'' и насеља Воћњака, Кубуровине и Вионика према резервоарима Бријежђа и Вионик 1, Вионик 2, све до градског дома здравља и дела града испод Џамије, и до градске пијаце, обухватајући и све солитере.

Сличност са горњим системом и тамошњим извориштима постоји скоро по сваком параметру омогућујући исту технологију кондиционирања воде, али капацитетом од 40 л/с.

Целокупна водоводна мрежа повезује се ради извесних допуна из једног у други систем преко цевовода рез Милановац- рез Бријежђа.

Водоводни систем у Новој Вароши је сложен, иако нема више од 120 км разних цевовода и преко 1500 м3 капацитета у резервоарима. Систем је разгранатог типа, нестабилан по питању распоређивања воде и контролом притисака у мрежи, што се успева прилагођавати једино искуственим трудом радника водовода. Извесне интервенције рађене по пројектним документацијама нису довеле до формирања висинских зона.

ЈП „3.Септембар“ реализовало је израду потребних елабората о резервама подземних вода и о зонама санитарне заштите изворишта.

Активности РЈ Водовод

• Служба водовода покрива:
  одржавање водоводног система на подручју града и одскора неких сеоских водовода
• одржавање канализационог система за употребљене воде, не кишну канализацију
• инвестиције санирања, реконструкције или изградње нових капацитета, као на пример реконструкција постројења за отпадне воде Златар, реконструкција црпних станица Лакомица и других, контрола рада постројења за кондиционирање воде, испитивања и захват изворишта, помоћ грађанима општине око проблема расподеле изворских вода, реконструкција сеоских водовода
• РЈ имала је удела у изградњи рециклажног центра на Стоваришту, са санацијом хидранстке мреже и др
• РЈ имала је удела у изградњи и лоцирању капацитета, као и у извођењу инсталација за вештачко оснежавање
• РЈ имала је удела у пројектовању регионалног система за водоснабдевање за општину Нова Варош
• РЈ имала је удела у изградњи и обнови Бистрице и других локација после бомбардовања
• РЈ имала је удела у изградњи регионалне санитарне депоније Бањица, за четири општине југозапада Србије